Nešto drugačiji izveštaj sa novosadskog koncerta

Nekako nisam spreman da napišem izveštaj sa koncerta koji će čitaocima dati puko prepričavanje koje su pesme svirane i kakva je svirka bila bez trunke kritičkog osvrta na koncert kojem sam prisustvovao, pa zato kasnim. Nikada nisam umeo da napišem izveštaj kako treba i verovatno zato više volim da prenosim atmosferu kroz objektiv, jer kada bih pisao ono što mislim, a ako u obzir uzmem ego muzičara u Srbiji, verovatno bih bio nataknut na kolac bar deset puta do sada. No, kada je ova svirka u pitanju, nisu muzičari ti koji će me nabiti na kolac, već verovatno publika. No, krenimo redom.

Strogo poštujući satnicu, koncert je počeo tek koji minut posle 21 sat kad se na binu popeo “mladi i perspektivni” sastav Grate. Ako ste mislili da ih Goblini vuku sa sobom svuda zato što su drugari, varate se. U pitanju je jedan odličan bend, koji publika ne razume. Zašto? Pa, mislim da je najveći problem naše publike momenat kada treba da otkriju nešto novo. Valjda je učmalost i navika najbolja osobina rokera u Srbiji. Čekajte, zar nisu bunt i energija nešto što pokreće celu mašineriju rock’n’roll-a od samog početka? Složićete se da jesu.

E, sad da se vratim na ono “mladi i perspektivni”. Ovaj bend iza sebe ima dva odlična albuma. I hrpu koncerata i festivalskih nastupa. Mladi su zato što publika ne ume da uživa uz mlade bendove koji imaju šta da kažu ili ih je prosto sramota da priznaju da vole ovakve bendove zato što to jednostavno nije kul ili kako se to popularno kaže – “tr00”. Spletom okolnosti imao sam prilike da gledam ovaj bend i u malim klubovima i u velikim salama i svaki put su se svim silama potrudili da pokrenu ljude ispred bine. Iskreno, u ponedeljak uveče u Quarter-u sam očekivao najbolju reakciju, jer se radi o lokalnom bendu. I? Mućak. Reakcija publike, ako se to može nazvati reakcijom, bila je toliko mlaka da nisam mogao da poverujem. Bend je vratio originalnog basistu i te večeri u Quarter-u je zvučao bar tri puta bolje nego na bilo kojem koncertu gde sam ih gledao, a u poslednjih nekoliko godina je to bila desetina puta.

Kompaktne numere sa odličnim rifovima i još boljom ritam sekcijom, frontmen koji i te kako ume da vlada scenom i tekstovi koji će svakoga ko ima grama mozga naterati da razmisli su samo deo onoga što je bend u ovih 40 minuta pružio prisutnima. Otvoreno govoreći o onome što nas sve tišti – a to je realnost u kojoj grcamo svaki dan – momci su jasno stavili do znanja šta ne valja i šta treba da uradimo ako želimo bolje. Samo je, čini mi se, falilo da neko to čuje.

No, nadam se da će ljudima da dođe “iz dupeta u glavu” pa će shvatiti da ovakvim bendovima treba dati veću šansu. No, neka budem ja džangrizavi drkoš koji stalno nešto sere, ali ovo je dobar bend koji zaslužuje MNOGO više pažnje. Tačka.

U najavljeno vreme na binu izlaze šabački pankeri koji posle ravno 16 godina drže svoj solistički koncert u Novom Sadu i prvi posle nastupa na Koncertu Godine 2011. godine. Ako ste ikada do sada imali prilike da vidite ovaj bend uživo, dobro znate šta vas čeka. Petorka koja melje sve pred sobom noseći u sebi energiju i bunt kao da imaju duplo manje godina nego što imaju. Energiju koju retko možete videti kod nekog mlađeg sastava. E, to je upravo ono zašto je ovaj bend toliko popularan.

Budimo realni, Goblini su ovakvu popularnost morali imati onda kada su bili mnogo aktivniji i kada su svi bili tu i mogli da pruže mnogo više nego što to rade sada kada frotmen benda živi na drugom kontinentu. No, bolje ikad nego nikad. Nakon prepune Hale Sportova Goblini su se pošteno zagrejali i čini se da nemaju nameru da stanu. Repertoar od skoro 40 pesama i preko dva sata svirke razmrdali su pošteno prve redove kluba koji je primio nešto oko 800 ljudi te večeri. Priznaćete, za standarde i prosečnu posetu rock koncerata brojka je više nego zadovoljavajuća. No, novosadska publika je uvek bila prilično hladna, pa je i ovaj put veća gužva bila u delu sale koji je bliži izlazu nego ispred same bine gde je bilo prilično lako kretati se kroz masu.
No, ljudi koji su bili bliži bini napravili su sjajnu atmosferu i vratili bendu dovoljno energije za jedan odličan koncert. Kako je koncert odmicao, tako se i ostatak publike budio. Preko dva sata svirke je bilo dovoljno da ovaj ponedeljak ne bude zamenjen za pola srede i da baci dovoljnu dozu energije koju će mnogi prisutni osećati još par dana posle koncerta.

Ako ste imali prilike da gledate Gobline uživo, onda ste sigurno svedok da oni i te kako umeju da naprave dobar koncert, što je bio slučaj i ove večeri. Svi bitniji hitovi iz karijere ovog benda su bili uvršteni na repertoar, a publika je burnije reagovala na himnu i još par numera koje i vrapci znaju kako se zovu. No, ono što je sigurno nedostajalo na ovoj listi jeste numera “Trag”, što je par puta i pomenuto u prvim redovima.

Da je ovo bio dobar koncert pokazala je činjenica da je publika uspela da izvuče bend i na drugi bis. Onaj neplanirani, pošto se prvi uvek računa u sastavni deo koncerta. Za kraj “Anja, volim te” (tek da ne bude da nisam pomenuo nijednu pesmu koja je odsvirana) i nakon nešto više od dva sata je završen koncert, kako neki kažu – sa uključenim svetlima u sali kluba, iako su ona sijala tokom celog koncerta, zbog snimanja koncerta od strane RTV.

No, ako pak nisam uspeo da vam dočaram kako je bilo te večeri, toplo vam savetujem da pogledate fotografije sa koncerta, pošto sam siguran da sam time uspeo da prenesem atmosferu na pravi način.

Marko Ristić

Preuzeto sa www.nocturnemagazine.net